Zakljucala sam sva vrata, kljucevima znanim i neznanim
spustila roletne i pogasila svetla. Želim u okrepljujuci san,
Ne zelim da spica bude odjavna, da me ukrade zorama ranim,
da ne bude novog početka i da moje noćine radjaju dan.
Jer, ja se bojim! Otkud ovaj mirs jorgovana uveli, daleki
iza zabravljenih vrata i pogasenih svetala, nenadano se javlja?
Od kojih zaostalih zaliha, secanja, iz kojih vremena nekih
bas u casu kad zeljeni san mi misli zatire, srce zaboravlja?
A mirisu, bas mirisu…Ja bih da spavam i sanjam prve laste
krenule s juga…Otopljene snegove, iznikle prve nezne mladice
mirise tek procvalih svezih jorgovana, vidik koji buja i raste
prolecnih dahom, svezinom od koje cveta i dusa i srce i lice…
Lasto, moja malena kapljice cistoce, pozuri.. Boze, utri joj puta
strasno me plasi miris uvelog jorgovana! Koga li trazi, ,koga mami?
Neću da me slomi, neću da mojom sobom tako sablasno luta…
Neka me njen dolazak spasi , nek procvetaju novi, mirisni jorgovani..
(Biljana)
BILJINE PESME 
Постави коментар