Sjaj tvojih reci

28 фебруара, 2008 у 11:33 pm (Uncategorized)

Kradem sjaj tvojih izgovorenih, i patinu neizgovorenih reci

iako znam da ce mi poremititi sve moje temelje, i znam da

necu biti u stanju da sastavim sve svoje nadosle rascepe,

bez tvog zlatnog razumevanja za moje napukle korake.

Za moje napukle korake ja molim mesec kad te sretne

 

u pomrcini, da ti prenese sve moje predaje sa svih mojih 

bespuca. Da ih jutrima, za me, pretvoris u rumene pobede. 

 Da moju  dozu prkosa pomesas s tvojom blagoscu

zacinis mojom plahoscu, i da svako moje zrno straha

razbijes carolijom svoje cutljive rechitosti.

I da pokusas da s vrha Zornjace pokupis sve moje osmehe

da ih u svoje misli utisnes, pa da ih vadis kad ti se ucini 

da nema puta dalje…

.Prokrijumcari za me svoje bisere,  rekom kojom plutaju moji

rastrzani brodovi. Ako te kise zahvate,  sve moje suncokrete

sto jednom Suncu ukrala sam,  upotrebi  kao kisobrane.

 

Onda cemo moci shvatiti, da izmedju Dobro Jutro i Dobro Vece

postoji dugacak niz Dovidjenja makar i bez radosti iznenadnog

Susreta. Ali, nikada nece nestati osecaj. Niti ce izgubiti

na vaznosti sve tajne iskricavih snovidjenja. I nek sve postane tiho,

i sve tise, ali ne zauvek, i ne nikad vishe.

(Biljana)