Svica jednog trag

1 фебруара, 2008 у 4:13 pm (Uncategorized)

SVICA JEDNOG TRAG

U kom si grmu spavao sve do veceri ovih
kad fenjer tvoj spazih?
Kad krenuh tragom tvojim,mimo puteva svojih
po utabanoj stazi..

Stidljivo mamis u noc,obecavas puteva sirine
sto samo sam snila
da srca grdvu snega stopljenu od miline
polozim na tvoja krila…

Da krenem s tobom putevima sto nov svet nudi
dok jasike trepere tanke,
gde srce ne zna za svet sto i snovima sudi,
gde ne ubijaju uspavanke…

Nemoj se plasiti za svoja nezna kirla.
Ja sam pahulja samo
od koje se tajna u mraku nekom skrila :
da jedno drugome damo!

Znam, ne traje dugo tvog fenjera let –
leta,noci,il’ trena samo…
Svejedno, u njemu se ogleda citav svet
kad tajnu znamo..

I kad odes, kad tvojih fenjera ugase krila
znacu u kom si grmu zaspao
citavi fenjeri drugih,sto ce doci i sto su bila
u fenjeru tvom’ je ostao.

Kad dodju neke veceri tuzne,kad dusu svije mraz
znacu gde da te nadjem
znacu za prekidav let fenjera tvojih moj je putokaz –
umecu da se snadjem…

Umecu da u svakom mraku put svoj ugledam
sledeci tvog leta trag…
Umecu da cuvam od zivota duze,trenutak jedan
u kom’ si postao drag.

(Biljana)