SVICA JEDNOG TRAG

U kom si grmu spavao sve do veceri ovih
kad fenjer tvoj spazih?
Kad krenuh tragom tvojim,mimo puteva svojih
po utabanoj stazi..

Stidljivo mamis u noc,obecavas puteva sirine
sto samo sam snila
da srca grdvu snega stopljenu od miline
polozim na tvoja krila…

Da krenem s tobom putevima sto nov svet nudi
dok jasike trepere tanke,
gde srce ne zna za svet sto i snovima sudi,
gde ne ubijaju uspavanke…

Nemoj se plasiti za svoja nezna kirla.
Ja sam pahulja samo
od koje se tajna u mraku nekom skrila :
da jedno drugome damo!

Znam, ne traje dugo tvog fenjera let -
leta,noci,il’ trena samo…
Svejedno, u njemu se ogleda citav svet
kad tajnu znamo..

I kad odes, kad tvojih fenjera ugase krila
znacu u kom si grmu zaspao
citavi fenjeri drugih,sto ce doci i sto su bila
u fenjeru tvom’ je ostao.

Kad dodju neke veceri tuzne,kad dusu svije mraz
znacu gde da te nadjem
znacu za prekidav let fenjera tvojih moj je putokaz -
umecu da se snadjem…

Umecu da u svakom mraku put svoj ugledam
sledeci tvog leta trag…
Umecu da cuvam od zivota duze,trenutak jedan
u kom’ si postao drag.

(Biljana)

DOBRO JUTRO

Sigurno na nogama i lako kao odjek jutro se radja
u neznanju sta donosi dan, cija potonuce ladja
a cija uplovice u luku. Cija jedra nose tvoji koraci
ulicama tek razbudjenog grada? Koje boje su oblaci?

Na cemu fokusiras svoje poglede , kud ti misli lutaju
ciji osecas dah? Da l’ s ponosom il’ stidom plutaju
ka meni, da l’ se iznenada prepadnes zbog toga,
da li si srecan, ili proklinjes i sebe, mene il’ Boga?

Brises li nepostojeci greh dok ti koraci tiho gaze,
da l’ pustas glas, ili ga kradom bacas na staze,
pricas li s vetrom kako me jos uvek usnulu znas
jadas li se rosi sto ne mozes njenu kap meni da das?
Brises li vidike , razbijas  li zidove?! Ili skrivas tragove
misli, da s malo smelosti preskaces sve moje pragove?
Imas li neznosti da u san smrtonosni zvuke ne utopis,
upijas li mirise, lomis li slike da se u obrise stopis,

u proslu noc kad sanjao si. Da li tada mozda pomislis
dok koraci u zoru uviru, da tok neces moci da osmislish?!
Jer, i sam znas da je u suton najteze biti i prelomiti,
i muci strepnja da se u smiraju sivom, moze zaboraviti,

ako ne osetim da mi prilazis i da stajes tiho kraj mene
da me vezes okovima iskrennosti i volje kao stene?!
I znaj, ja te uvek jutrom najbolje vidim. Taj rani deo dana
kad tvojim imenom potpisujem pesmu. Tad lek si i rana.

Zavrsicu ove stihove, mozda kasno, mozda i prekasno,
al’ volim da te zamisljam kako u zorama jezdis jasno,
i da ti je zbog mene korak lak, da si s lakocom utro
trag vidljiv za me da me probudi chilu….. Dobro jutro!

(Biljana)

Negde u ovoj noci, zvezde u more padaju
nebo i more svoje zaljubljene usne spajaju
i cvetam jos jednom posle ranog cvetanja
u meni se sustigla prosla i sadasnja sretanja.

Svu noc budna sanjam cudesnim plavim snom
ogrnuta mashtom kao plavom kosuljom,
jednog coveka visoko negde do iznad oblaka.
Vaskrsla mi pobegla ptica iz pogleda,iz mraka.

Zasjao nekim nadnaravnim sjajem orkan visina
odnekud preda me banu iz zvezdanih daljina
pruzi mi ruku trajanja u prostorima shto beze,
izmedju jave i sna kao da nema ravnoteze.

——————

Pohodio me nebeski neki bog, mnozile se zvezde,
ptica celicnih krila i on s nekog putovanja jezde
u samozaborav moj. Sve mi se vrti i plamti -
srce taj stari osecaj ,sa setom, jos uvek pamti.

Besmrtna, iza svih lazi postojanja, iznad zivota
ukradena ptica iz pogleda. Vaskrsla lepota…
Dani sto su mi osmehe krali, radjaju ove minute
novu boju dodaju nebu da mashtanja ne ucute…

Nebeskom rekom nocas je jedan covek plovio
i moje razbacane snove celicnim krilima lovio…
Ne pitaj me, jesam li samo sanjala, necu pitanja
kad si mi vec razbio san, ne razbijaj mi svitanja…

(Biljana)

Ne bezi od stvarnosti ako se u njoj i ne snalazis najbolje,
to je jedino sto imas u svakom trenutku.
Okreci se u njemu neprestano kao rigispil
od kojeg se vrti u glavi ali ne zatvaraj oci,
mozda bas u tom trenutku ona prolazi
i neki vazan momenat odnosi…

Zagrli svaki januar kao da je april ili maj,
sva godisnja doba kao i ulice-nekuda vode…
Nocas pij iz case koja nema dno, ali, gutljaj po gutljaj..
Budi degustator, samo znalcima je ukus nezaboravan.

Ne trazi tezi put ako ne moras, ako moras, kreni odmah
sto duze cekas, teze ce biti.
Ispod svitanja belih nikad ne stavljaj cvenu liniju
i onda kad mislis da vise nema.
Svaki kraj je novi pocetak.

Sva vremena su bremena, poneka zbaci, najdrazi
sacuvaj. Bice najtezi onda kad ga izgubish.

Ne zaboravi sjaj u ocima ni svojim ni necijim,
da sunce ne bi ostalo vecito zarobljeno u nocima.
Trag zvezdane prasine u dzepovima sakrij
za poneku neizbeznu tamu…
Siroko je nebo za svacije pruge, a ni sve ceznje nisu
daleke kao okeani i sve imaju svoje moreplovce i ladje.
.

Neka ti ne izmicu dani, izmakni ti njima,
smej sve dok i trag osmeha samo ostane,
jer vreme budjenja uvek dolazi, neka te ne zateknu nespremnog.

I….ako negde krenes, ne zaboravi na onoga kojeg ostavljas,
mozda nece cekati. I uvek pamti, nista nije izgubljeno
ni onda kad svi zaborave, ako ti pamtish.

ZIVI, SANJAJ I VOLI!

Srecno

Sakupi sve rastrkane zelje na jedno mesto
i posalji u paketu samo onom tebi dragom,
zapakuj cvrsto da se ne pogube, neka i omot bude lep
da ih nikad u korpu za otpatke ne baci.

Ako si slucajno zaboravo da izbacis neku staru zabludu
iz proslih i zamagljenih dana, ne brini,
s osmehom ce ti je vratiti, jer, mozda bas
ispod prozora prolazi, u taj cudesan cas. Kao senka.

Ugostice ona tvoje nemire kao najdraze prijatelje,
i nazdraviti im kao da nazdravlja jatu zvezda
dok mesec na tren okrece ledja. Noc ova, luda je…
I obecava…

Nece te ona prognati iz srca ako si i nenadano banuo
beskrajno prostranstvo svojih pogleda poklonice ti
i osmeha. Neba ima u njenim ocima za citav svet.

Sakrice ona bol i tvoj i svoj u poneku casisu vise,
castice ih osmehom i nazdraviti im. Jer zna -
i sreca je tu odamah, iza, njegov nerazdvojni drug
i nikad nece dici ruke od nje i onda kad nekud odluta,
jer zna da ce se vratiti, kao sto se i bol vraca.